Pocetna Radovi

 

Dorijan Šetina, kompozitor, aranžer i montažer, do sada se u glavnom bavio komponovanjem i aranžiranjem komercijalne muzike.Potpisan je na preko 100 CD-a narodne i zabavne muzike kao kompozitor i aranžer.Sarađivao je sa mnogim zvezdama našeg estradnog neba kao što su Ana Bekuta, Mira Škorić, Džej, Aca Lukas, Sonja Mitrović Hani, Leontina, Ceca Slavković, Fanki G, Đogani, Bit Strit, Zoran Vanev, Tanja Savić, Slavica Ćukteraš, Darko Filipović, Ćira, Steva Anđelković, Miki i Jelena Jevremović, Ela Bi, Arijana, Jadranka Barjaktarević i mnogi drugi.Radio je i muziku za dva igrana filma: “Seljaci” i “Sve je za ljude”.Pored ovoga, komponovao je muziku za više serija od kojih serija “Seljaci” je emitovana u 150 epizoda.Dorijan je komponovao i muziku za decu, umetničku muziku i muziku za reklame.Trenutno radi instrumentalni solo album ambijentalne muzike.Poslednji rad je na serijalu dokumentarno – naučnog tipa “Biblijske kataklizme i principi Kosmosa” gde se potpisao kao kompozitor, reditelj, montažer i animator.Dorijan se bavi i pisanjem tekstova filozofsko – kritičarskog tipa u kojima kritikuje naše društvo, sistem vrednosti i civilizaciju u celini.Mnogi su objavljivani na raznim internet sajtovima.

 

Evo nekih od Dorijanovih tekstova:

 

Slepci i sveci

Ako me posle ovoga proglasite za rasistu, dušu razapnete na krst a nadu zatvorite u najdublju tamnicu, biću zadovoljan a možda i srećan.Zašto?Zato što ću konačno znati da Vi znate da ja znam.
Svi se mi rađamo slepi.Neki od nas progledaju vrlo brzo, neki kasnije a većina nikada.Ta većina misli da vidi ali u stvari ne vidi jer ne ume da misli.Provedu čitav život bauljajući po mraku pored zdravih očiju, naletajući na situacije koje se lome na njihovim leđima, bivaju prevareni i zavedeni, stalno udarajući u isti zid različitih reči a na kraju istog značenja i cilja.Globalizacija, civilizacija, tranzicija, već nam dobro poznate nepoznanice okružuju i pritiskaju naše živote stežući nam sve više omču oko već davno narušene, a sada već oduzete slobode.Živimo u ekonomskim rezervatima svakodnevno bombardovani lažnim informacijama u vidu bliceva koji treba da nam osvetle virtuelni put davno izgubljene nade.Zar je nada jedino što nam je ostalo ili mislimo da nam je ostalo?Ako nam uzmu i to, šta će onda biti?Mislim da nam to neće nikada uzeti ili bar neće priznati da su nam uzeli, jer i oni znaju da kada čoveku uzmeš nadu izgubiš čoveka ili bar ono što je od njega ostalo.Čovek ne može biti čovek ako nema nadu pa makar ona bila i virtuelna, jer je nada poslednja obala koja je uvek tamo negde ispred i koja ti uliva snagu da plivaš dalje i izdržiš više.Tako je blizu da skoro možeš da je dotakneš a tako daleko jer nikada ne stigneš do nje.Ali šta postaje čovek kada mu oduzmeš tu poslednju obalu?Mislim da tada dolazi do odustajanja razuma da vlada instinktom.Dolazi do suprotne promene gde divan leptir postaje zla gusenica.Sve što je moralno i kontrolisano davi se u mutnoj vodi čiste želje za samoodržanjem i produženjem vrste.Ali ovo nije moja pretnja već upozorenje.Ne morate se bojati mene jer bez obzira što ja vidim i znam, ja sam krajnje jednostavan i bezazlen čovek.Čak sam toliko jednostavan da bih mogao sam samcat da živim na svemirskoj stanici koja kruži oko Plutona samo mi dajte sto, krevet i internet.Ja sam svestan da pripadam izumirućoj vrsti, da sam poslednji svetionik u oluji okupacije i korupcije koji pokušava da osvetli put brodovima u bekstvu od nametnute zavisnosti, da sam poslednja oaza gde će bistru vodu istine da nađu žedne, progonjene i iscrpljene duše.Kada se moje svetlo ugasi i moj izvor presuši, ostaće samo taman i mutan okean laži i prevare, i nepregledne dine globalne pustinje a samo tamo negde u daljini, naziraće se fatamorgana neispunjenih želja i neuslišenih molitvi.Možda ja grešim.Možda je Darvin ipak bio u pravu, a ovo što se događa oko mene jeste prava evolucija.Očigledno je da će čovek posle Meseca napraviti još jedan korak, ali se ja pitam da li je taj korak unapred ili unazad.Možda moj um ne može da shvati sledeću evolutivnu stepenicu ili je ona toliko grozna da je ne želim prihvatiti.Živeli smo, živimo i živećemo u svetu koji se neprestano menja.Po prirodnom zakonu opstaju samo najjači.Ali zašto nam je onda dato slikarstvo, muzika, umetnost i osećaj za lepo ako se na kraju sve svede na snagu i izdržljivost?Da li se to neko igra sa nama kada je u nas stavio dve iskonske suprotnosti u vidu vatrene želje za saznanjem i vodene prilagodljivosti na oblik promene?Hoćemo li večno promenom gasiti želju i pokušavati da pomirimo nepomirljivo?Kada god mislimo da smo dostigli neki kraj, ugledamo novi početak kao da smo zarobljeni u začaranom krugu prirode i društva.Mislim da je posledica nemogućnosti da vidimo kraj, naše življenje na svemirskom brodu Zemlja koji pluta u beskrajnom okeanu vasione.Kraj tome beskraju ćemo videti kada dostignemo večno pomirenje unutrašnjih suprotnosti i tada ćemo se končno osloboditi okova gladi, žeđi i straha.Instinkt prouzrokuje glad, žeđ i strah i da bi ih pobedili moramo ga potisnuti a to možemo samo znanjem.Svi mi u sebi nosimo ključ večnosti, ali je on zarobljen u instinktu koji je u neraskidivoj vezi sa telom.Kada iz pozicije zatočenika tela gledamo na borbu sa instinktom, deluje nam kao večita i beskrajna.To je posledica naše niske pozicije znanja u odnosu na horizont učenja iza koga je svetlost kraja.Ako budemo dovoljno istrajni u penjanju na stablu znanja, svaki korak na više će širiti našu perspektivu shvatanja što će na kraju prouzrokovati besmislenost naše trenutne sputanosti.Tada, oslobođeni svih materijalnih stega, moćićemo da pređemo u višu organizaciju svesti i sagledamo i zamislimo sada nesagledive i nezamislive stvari.Glupog čoveka mogu da uvrede mnoge stvari a pametnog samo jedna, kada mu ponižavate inteligenciju.Glupost je beskrajna i nemerljiva, i prikazuje nam se u vidu raznih lica kao zavist, ljubomora, sujetnost, cicijašluk, laž.Sva ta lica daju isti odraz u ogledalu istine a spaja ih karakterna crta oholosti i neosećajnosti.Sve dok čizma zla bude jedini način za pravljenje koraka u sticanju društvenih uloga i pozicija, sivi oblak će biti nadvijen nad našim uzdizanjem a čovek će biti sinonim bića sa tamne strane životne reke po kojoj večno plutaju čamci u vidu molitve i pokajanja koji će predstavljati tu poslednju nadu za prelazak.Zapravo, sve počinje sa nama, zavisi od nas i završava se sa nama.Ne postoje privilegovani a u božanstvu različitosti svi smo jednaki i imamo istu šansu da prihvatamo ili ne prihvatamo, da uzmemo ili damo i samo od nas zavisi ko će prisustvovati konačnoj večeri.Vrtoglavi tehnološki razvoj i stagnacija duhovne strane dovela je do velikog disbalansa civilizacije i našeg bića.To će na kraju neminovno dovesti do propasti i čovekovog pada sa lestvice razvoja jer priroda ne trpi disharmoniju i nema milosti prema onima koji ne poštuju zakone harmonijskih odnosa svega živog.Naša civilizacija stoji na ekonomskim nogama i bazira se na materijalnom, a to je upravo ona lekcija zbog koje smo svi mi ovde i koju ćemo očigledno na teži način naučiti.Umesto da nam donese dobro, razvoj informacione tehnologije je uništio svoju svrhu.Doveo je do konstantnog zaglupljivanja čitavih generacija što će za kratko vreme dovesti do pojave najteže bolesti za ljudski rod-gubitak mašte.Dovoljno je da uključite televizor i pogledate jedan blok reklama pa da Vam postane jasno koliko su laž i dezinformacije uzeli maha.Definitivno čovek seče granu na kojoj sedi, iako je svestan da se ispod njega nalazi ponor za čiji je prelazak dao toliko truda i žrtava.Gledao sam skoro jednog političara koji je bio toliko slobodan i opušten u svom izlaganju, jer je znao da sa druge strane ekrana sede rundavi potomci woolmark-a.Na kraju je u svojim obećanjima dao sebi ulogu Mojsija, koji će svoj narod izvesti u Evropu.Kada na svom putu naiđe na granice, samo će podići ruku i one će se razmaći bez ikakvih problema.E, to me već vređa, jer mi ponižava inteligenciju.A šta nas to čeka u Evropi kada toliko žurimo u nju?!Čekaće nas:Njeno veličanstvo i veštica iz Blera koja će nam uzeti dušu; horda stranaca koja će nam giljotinom odseći glavu, jer za lepo življenje u Evropi ona bi nam ionako samo smetala; paparaci koji će sve to slikati pa će onda te slike okačiti na ostatke zida na kome sedi gomila štuka.One samo čekaju da neko napravi grešku pa da se na njega obruše uz zaglušujući urlik sirena nebili mu dokazali superiornost svoje rase.Od naših bezglavih i bezdušnih slika će napraviti izložbu na kojoj će pevati hor tenora pesmu ''Ave Marija'' i koju će nazvati ''ovako govori globalizacija''.Tada će nam još jedino preostati da pobegnemo na sever.Ali to možda oni i hoće jer se nadaju da ćemo tamo vremenom evoluirati u foke i bele medvede te će moći opet da organizuju sportski lov za bogate.Koji su ti pastiri koji vode ova stada bogalja?!Ko im je dao pravo da oduzimaju nama pravo i nadu budućim generacijama?!Dok slušam Vaše priče o ljudskim pravima i demokratiji, vidim svoje buduće unuke kako idu sa maskama na licu, vode ratove za čašu čiste vode i izlaze samo kada zađe sunce.Zar ste zaboravili da smo svi mi ovde samo gosti?Nepristojno je prljati tuđu kuću blatnjavim cipelama!Kada ćete shvatiti, ako sejete lopovluk i laž ne možete žnjeti bogatstvo i sreću?Za govornicom su Vam puna usta rasne jednakosti, ali, čim siđete sa nje stavljate belu kukuljicu na glavu i palite krst istine.Sistematski ste uništili sistem vrednosti.Na pozornicu javnosti ste doveli ''bele pse'', koji će ugristi svakog ko pokaže i malo svetlosti u pogledu.
Svetaca je sve manje kao i nade da će nam biti bolje.Trulo voće će zameniti Evinu jabuku zbog koje nam je i data šansa na uzdizanje. Prokockali smo je onog trenutka kada smo dozvolili da crv sumnje pojede srž svrhe našeg postojanja.Zbog toga dajem ostavku na učešće u Vašoj kreaciji sveta i prihvatam ulogu iz drugog dela sentencije ''ako nisi u sistemu onda si u problemu''.

 

Pod crvenim Fenjerom

Beše davno za nas ovdašnje, malopre utonu u san blagi pa poče sanjati da putuje daleko od tamo gde sve jeste juče kao i danas, i kao što će i sutra biti.Na talasu dobrote stiže na nepoznato mu mesto pa reši da čista srca počne orati.Raspremi svoje plugove u mrklom mraku i gluvoj tišini gde ti ni oči ne trebaju a ni misli sopstvene ne čuješ.Poče orati po svojoj zamisli u krug, u krug i svaki put sve dublje i snažnije.Od njegove predanosti i uživanja poče teći reka zadovoljstva u sve bržim talasima koji bejahu sve gušći i učestaliji pa gluvu tišinu prekinu niz tonova koji se pretvoriše u pesme hiljade slavuja.Tako tišina ne bi više gluva već puna kao oko i raznolika toliko da oduševi i njega samoga.Obradova se mnogo onim što učini pa reši da okom vidi ono što čuje, a i nije dobro orati po mraku.Otvori svoju vreću i izvadi jedan fenjer toliko star, da je davno prestao da postoji, a samo on ume da ga upali.Protrlja šakom fenjer a on poče postojati i osvetli jarkom svetlošću sve unaokolo.Svetlo beše jako i belo, a fenjer opet poče stariti.Videvši da je dosta izorao, pomisli da bi bilo dobro i da nešto posadi.Zavuče ruku u vreću pa krene rovariti i prevrtati po njoj, kao da traži nešto posebno.Nešto što do sada nije sejao.Kada izvuče ruku, šaka mu bi puna nečeg svetlećeg.Raznolikost boja koje je držao beše tolika da je i sam bio iznenađen, pa poče bacati svuda naokolo to svetleće zrnevlje.Zadovoljan svojim poslom, dugo je pevao i skakutao kao dete kada dobije poklon, a zrnevlje popuni svaku rupu i šupljinu u brazdama koje je napravio.Imao je pesmu, svetlo i dobru volju da mu uspe sve što je posadio.Plod će biti zdrav i jak, jer nema ničeg lošeg u tome što je uradio.
Pošto završi setvu a i od igre se umori, reši da malo sedne i porazmisli šta će dalje.Zamisli se duboko, a prstom po brazdi poče iscrtavati sopstvenu senku od fenjera.Utom ugleda u daljini kako mu prilazi konjanik.Jahao je brzo i sigurno, a kako je prilazio, pod uticajem svetla iz fenjera, menjao je boje, lica i naličija.Beše to stari mu znanac od hiljadu lica, na konju sa hodom junaka, grivom kao odom slobodi i očima mudraca.Samo on je imao takvog konja.Samo on je znao da jaše tako brzo i sigurno.Samo on je mogao da živi a da ne spava i ne ore.
¨Zašto mi gaziš usev?¨- upita ga orač.
¨Zašto oreš moju njivu?¨- odgovori konjanik.
¨Zar i mrak i ništavilo imaju vlasnika?¨- upita orač.
¨Zar možeš orati i sejati ništa po ničemu i u mraku?¨- odgovori konjanik.¨Nego, hajde da se ti i ja dogovorimo.¨
¨Kako da napravim hiljadu različitih dogovora, a da svaki bude isti kao prvi?¨- reče orač.
¨Napravi jedan, a neka ima lica onoliko koliko i mogućnosti shvatanja.¨- odgovori konjanik.
¨Na mojem si uzorao i po mome si posadio.Tvoj plod će moje koristiti i na mome biti i zato dogovor sa mnom napravi.¨
Zamisli se orač na trenutak pa reče:¨Budi gospodar svega što sam ja posejao dok ne izraste, a kada izraste, pusti me da ja požnjem sav plod dobar i zdrav, i uzmem ga sebi.¨- reče orač.
¨Dobro, ali dok ne izraste, ja ću ga i tužiti, i ja ću mu i suditi, a ti se nećeš mešati već samo možeš iz daleka posmatrati šta se zbiva sa plodom tvojim.A kada dođe vreme i plod izraste, pustiću te da uzmeš sve što dobro i zdravo osta.¨- odgovori mu konjanik.
Pošto vide da nema kud, orač pristade na dogovor, ali mu se srce stegnu i duh rastuži što mora ostaviti svoj plod drugome na milost i nemilost.Poče hodati po njivi i oplakivati svako zrno.Suze mu natopiše usev i dadoše potrebnu vodu pa plod krene rasti, ali im tuga usadi strah od samoće.Konjanik to vide, pa čim orač napusti njivu, a on otuđi svako seme od svakog.Predstavi im njivu tako da izgleda kao da nema dovoljno mesta za sva zrna, te da se za prostor i hranu moraju boriti.A zrna ko zrna, ne shvatiše da ne bi ni bila posađena da mesta nije bilo, te se počnu boriti i otimati za svaki milimetar zemlje.Vide konjanik da mu sve ide po planu pa reši da dodatno podstakne razdor.Krene galopirati po njivi i dizati prašinu toliko da zamagli i pomuti sva zrna.Učini im da jedna njiva, na kojoj su, ima lica i naličija koliko i zrna, pa svako zrno poverova da živi na sopstvenoj njivi i da je ne mora deliti ni s kim.Svako zrno poče uređivati njivu po svome pa nasta opšta disharmonija.Orač sve to gledaše iz daleka pa zatraži da se opet vidi sa konjanikom.Bi mu mnogo žao što mu se plod toliko muči u neznanju.Ali konjanik ne htede više razgovarati sa njim o njivi jer je dogovor dogovor i mora se poštovati.
Vreme je prolazilo, a zrna postaše velike stabljike i izrodiše nova zrna, pa ta zrna postaše stabljike i izrodiše nova zrna i tako mnogo puta.Mnogo je berbi imao konjanik, a oraču tek pripade po neka stabljika koja uvide da je mesta bilo i da će ga uvek biti, i da se ne vredi boriti za ono što traje jednu sezonu.Večnost nije na njivi pod gospodarem konjanikom, već je večnost kod oca svojega, gde je juče slobodno kao i danas, i kao što će i sutra biti.Shvati i orač da je dobro što samo zdrave i jake stabljike dođoše njemu jer će od njih i sa njima moći napraviti bolje seme za buduće njive.Kako je vreme prolazilo, fenjer od starosti dobi crvenu svetlost i poče se širiti i uvećavati.Svetlost mu bi toliko jaka da spali sav usev po njivi, a ona zrna koja u tom trenutku shvatiše da nema i niti će biti ičeg novog pod crvenim fenjerom, dobiše mogućnost da odu kod oca svojega.Za kratko vreme crveni fenjer se smanji i posta beo i sitan te se ugasi, i za sobom ostavi spaljenu i golu njivu.Bez svetla opet nastupi potpuni mrak, a bez orača nestade i muzike i ljubavi.Nastupi opet gluva tišina kakva je i bila.Videvši da je sa poslom gotovo i konjanik ode za oračem na neko drugo mesto gde će nastati neka nova njiva.
I orač i konjanik behu zadovoljni onim što uradiše, a stabljike niko ništa i nije pitao.One su samo trenutak u večnosti dvojice poznanika, u snu koji je odsanjan malopre, a davno za nas ovdašnje.I bi će njiva, i bi će zrna, i bi će još mnogo snova.

 

I nad popom ima pop

Manifestacija relativnosti nečije pozicije u društvu se ogleda u poziciji posmatrača.Pozicija je pojava koju možemo okarakterisati kao viziju ili sliku koju posmatrač dobija kroz prizmu okruženja, društvenog statusa i sopstvenih predrasuda uključujući tu i simboliku preduverenja ovocivilizacijskih normi isklesanih kroz duh geografskih, istorijskih i kulturno-geneckih promena.Jako je teško ako ne i nemoguće tačno odrediti nečiju poziciju u društvu jer je ona međuzavisna sa širokim spektrom principa koji su toliko individualni za svakog po na osob da je raznolikost razumevanja istih praktično individualna pojava koja zavisi od trenutnog raspoloženja, kulturnog, obrazovnog i duhovnog nivoa kao i predodređenih to jest naslednih predispozicija obrađenih porodičnim i društvenim vaspitanjem.Ovome možemo dodati i nivo sociološke inteligencije kao i viziju postavljenih ciljeva sopstvenog napretka te možemo reći da je društvena pozicija sociološka pojava i jedna od glavnih karakteristika ovozemaljskih bića.Za svako biće ona ima lica koliko i ukupno bića na tom duhovnom i intelektualnom nivou.
Ako bi zamislili hipotetičku situaciju da ovoga trenutka na našu planetu dođu neka nova tehnološki, intelektualno i duhovno razvijenija bića, prvo što bi ta bića uradila u pristupu ka uspostavljanju kontakta i razumevanja nas, je podela a zatim klasifikacija svih bića na planeti po kriterijumima inteligencije, tehnološkog, društvenog, duhovnog i organizacionog nivoa.Rezultat ovakve klasifikacije bi dao tačne pozicije svih bića u odnosu na sva bića na planeti osim za čoveka.Čovek bi na svim pozicijama i nivoima uneo fatalnu grešku koja bi se manifestovala kroz rezultat koji bi pokazivao da na planeti umesto pet milijardi ljudi ima pet milijardi civilizacija.Posle ovakvog rezultata nije teško pretpostaviti za koju bi se vrstu najviše zainteresovali vanzemaljci.No, ostavimo vanzemaljce da se na miru “dive” našim potencijalima pa se vratimo u tragi-komičnu realnost “trećeg” stanja naše društveno-političke strukture i pokušajmo da pronađemo onu pravu magičnu poziciju kojoj treba da stremimo.Ne mogu ni zamisliti kakvu će društveno-političko-duhovnu nakazu izroditi ova naša devetomesečna trudnica s ovakvim genetckim materijalom.A samo što se ne porodi.Jedina svetla tačka u celoj situaciji za mene je što je začeće obavljeno sa Svetim Duhom pa mi ostaje nada da će se bar negde na nekom nivou ispoljiti njegovi geni.
Dok idem gradom kolima jureći za čuvenom “životnom kombinacijom”, ponekad na semaforu dok čekam zeleno svetlo spopadnu me romski klinci.Uporno hoće da mi operu čistu šofer-šajbnu.Gledam ih dok mole za neki dinar i prosto čujem misli koje im se motaju po glavi:”Blago njemu, vozi dobar auto i sigurno ima super posao koji mu donosi dosta para”.Znam da i ako nesvesno, vide sebe na mom mestu i na mojoj društvenoj poziciji koja je sa njihove tačke perača šoferki visoka kao Empaer Stejts Bilding na kojoj se proslavio čuveni King Kong.E, kada bi samo znali koliko ima istine u simbolici da jedan majmun sedi na vrhu najveće zgrade.Dok ih gledam i razmišljam o njihovim zabludama, okrećem glavu i vidim da pored mene u susednoj traci stoji neki najnoviji Mercedes.Hvatam sebe kako počinjem da razmišljam isto kao i klinci koji peru moj prozor.Ovaj splet okolnosti me je podstakao da počnem da mislim o tome.Prosto sam siguran da i taj koji sedi u tom Mercedesu gleda u nekog svog idola sa željom da mu uzme mesto, poziciju i status.I tako, piramida raste skoro u nedogled.Pre neki dan sam gledao vesti gde su pustili reportažu o Putinu. Došao je u posetu Evropskoj Uniji.Ceo Strazbur je bio paralisan od policije i obezbeđenja.Crveni tepih je dočekao Putina a on je onako važan i u skladu s pozicijom prošao njime i ušao u salu gde su svi ministri ustali i počeli da aplaudiraju.Čim je seo za sto, odmah su mu ponuđeni razni dokumenti na potpisivanje.Posle kratkog govora o pravima i pravdi, otišao je brzo kao što je i došao ostavljajući ministre u tugi i duševnom bolu da maštaju o njegovoj poziciji.Odmah za tim prilogom usledio je prilog gde je taj isti Putin posetio jednu pravoslavnu crkvu.Kakav preokret!Došao je pompenzno uz ogromnu pratnju i obezbeđenje, prošao crvenim tepihom visoko uzdignute glave.Onda se taj veliki čovek odjednom pretvorio u sitno, skrušeno i ponizno biće koje se savilo i poljubilo ikonu Isusa Hrista.
Ne znam za vas, ali ja sam u tom trenutku shvatio kojim putem, kojoj poziciji i kome treba da stremim.